Mali Lošinj je sinonim za moje odrastanje. Letovala sam tamo sa mamom, tatom i sestrom sigurno više od 10 godina. Kad smo se vratili posle mnogo godina, iznajmili smo stan od TIhane. Jednog popodneva, videla sam kako neko u praznom apartmanu pored našeg, sedi na podu i crta po starim školskim stolicama. Naravno da je Tihana odmah postala moja drugarica.
Tihana je kreativni direktor ostrva Lošinj (ako mene pitate). Ona restaurira nameštaj, stanove, kuće, oprema ih, kreči bojama o kojima se priča na daleko. Pravi mozaike na gradskim klupama, pločicama iz Portugalije ili Maroka. Tihana brine o ostrvu. Primećuje svaki detalj i napravi da sve izgleda kao u filmovima Almodovara.
Preko leta je u gužvi. Trči na sve strane.
Prima goste iz celog sveta. Otvara vrata neverovatnih stanova i kuća u Velom i Malom Lošinju. Vrata od tih kuća ne možete da ne primetite. Ona ih svojom rukom boji, farba, oslikava.
Pitam je šta radi preko zime, da li joj je dosadno? Tihani sigurno nikada nije dosadno.
Pravi torte koje izgledaju kao pozorišne kulise, renovira pekare, kafiće. Za Novu godinu pravi instalacije od novogodišnjih jelki, od materijala koje verovatno samo ona izmisli.
Ja je zovem Madam Gaudi. Ona je moja čvrsta veza sa Lošinjom, ona sa hiljadu šarenih slojeva.
