Da li se i vi družite sa piscima vaših omiljenih romana?
Da li putujete sa njima, kuvate, pričate po celu noć? Prekucavate, prepisujete, pamtite delove napamet pa ih onda prepričavate sa njima još jednom i po ko zna koji put…
Ja sa Oljom putujem već godinama, obavezno trajektom Split Brac, Split Vis.
U povratku bude nekako posebno emotivno. Trajekt isplovljava iz Visa u 5 ujutru, sunce tek što izviri iza brda. Prebrzo. Ne mogu da obuhvatim sve što osećam prema tim slikama koje polako nestaju na horizontu. Onda ostanemo sami. More, ja i Olja. Ona mi u tišini priča priče o detinjstvu, ljubavi, Splitu i moru. Probudim se s glavom u njenom krilu.
“Samo jednu godinu, možda dvije, bili smo sretni, i taj se derivat epifanije pokazao trajnim, razmućen u ostatku vremena. Ovo je pouzdan dokaz da se radi o prekršaju iz viših sfera života, o božanskoj i božjoj pornografiji. To bi moglo objasniti zašto je od postanka do danas ljubav zabranjena. Još uvijek je zabranjena. Možeš li reći da nije kad iz te notorne činjenice izrastaju sve naše životne priče?”.
Olja Savičević Ivančević, iz knjige Pjevač u noći.
