Oduvek sam želela da provedem jedan dan na setu filma koji režira Pedro Almodovar.
Svaki kadar za screenshot (trep).
Posmatram detalje na licima, šakama.
Krupne kadrove, ženske oči, grudi, nos. Muške suze, znoj, uske pantalone preko zadnjice.
Sentimentalnost kao imperativ.
Za vreme korone, pratila sam njegove dnevnike na IndieWire i tada sam prvi put počela da istražujem ko je sve Pedro Almodovar. Ne znam da li ste znali, ali pored svih drugih važnih zanimanja i opredeljenja, on je i fotograf amater. Posebno voli da fotografiše mrtvu prirodu.
Za potrebe filma Madres Paralelas, kupio je par fotografija čuvenog fotografa Oriol Maspons iz 1950. tih godina. Te fotografije su bile korišćene u stanu glavne junakinje (Penelope Kruz), a sada su u njegovoj privatnoj kolekciji.
U filmu Pain and Glory i The Human Voice na zidovima su fotografije koje je on napravio.
Treba da obratite pažnju ne samo na boje zidova nego i na slike i fotografije na njima.
Na primer: Pedro dugo sarađuje sa slikarom Jorge Galindo. Jednog dana je došao kod njega u studio i tražio mu da naslika sliku za kadar u filmu Pain and Glory. Na slici je mali dečak (Almodovar kad je bio dete), okružen cvećem.
Zatim, meni omiljen Dis Berlin (umetničko ime inspirisano hitom Roxy Music).
On je samouki španski slikar, skulptor i fotograf s kojim se Almodovar druži već decenijama i sarađuje u mnogim filmovima (Kika, Vezi me, Julieta, Pain and Glory). Radovi ovog umetnika su izloženi u muzejima Reina Sofia u Madridu, IVAM (Valensija), Marugame Hirai (Japan), Atlantic Centar za modernu umetnost (Gran Canaria).
I za kraj Maruja Mallo. 30tih godina je putovao u Pariz i družio se sa umetnicima koji su snažno uticali na njega: René Magritte, Max Ernst, Joan Miró i Giorgio de Chirico.
Pedro koristi njegove slike u autobiografskom filmu Pain and Glory.
Nastavite sami da istražujete, gledajte filmove zapažajući kako gleda reditelj i šta je sve u stanju na smisli kako bi zauvek zapamtili njegove kadrove.
