U njenom pogledu vidim boje i linije, tačkice i kapljice, puno barica i vode u kojoj se preslikava njena ruka ili deo haljine. U svakom njenom koraku vidim mogućnost za novu fotografiju u kojoj će ljubičasti detalj prekriti zelenu postavu, a prefinjena ženska šaka dodirnuti ivicu stola na kom je (krupno) čaša u kojoj se smrzava crvenilo aperol šprica.
Svaki detalj je krupan kadar i osećam da je veći od samog formata, a tako često i biva u životu, skoro svaki dan toliko toga ne staje u neku našu zamišljenu sliku.
Kod Kristine je sve na svom mestu, skockano, namešteno, utegnuto, a prirodno. Sve je nekako filmski slučajno, a namerno, junakinja prelazi ulicu baš u trenutku kada old timer kreće na zeleno i slučajno prednjim točkom uleti u baru koja poprska kameru koju je Kristina sasvim slučajno tada izvadila.
I ja sam se nekako slučajno našla u njenom kadru i vidim sebe u njenim sveskama, na putovanjima, u parku, kafiću, kako plutam u vodi, ližem sladoled od nara, na izložbi izmedju dva uramljena crteža.
Njene sveske su njeni dnevnici, isečci iz filmova, juče danas sutra, možda nekad slučajno negde i ne seća se gde. Na crtežima su slučajni prolaznici, pogled iz voza ka suncu koje baca crveno na ivicu mora, lila cvet sa žutim srcem unutra, kadrovi iz vintage restorana, šoljice i čaše s karakterom tog trenutka.
Devojka koju crta je uglavnom ona sama.
Sjajna dugačka crna kosa i blur na mestu gde se zadovoljno smeška.
Rekla sam joj da me podseća na Modesti Blejz, mada se ni sama ne sećam kako ona izgleda.
Znam da je junakinja iz nekog super stripa iz 80 -tih, da ima dugu kosu kao griva i špicaste nokte. Strip je sigurno crno beli, al sam ja zapamtila crveni karmin i zelene haljine.
Od života napravi fotografiju, od fotografije crtež, od crteža film, a ja ga ponosno zavrtim u mojoj mašti i evo, prikazujem ga, svako veče komšijama u letnjem bioskopu u mom dvorištu.
Dodjite da se družimo.
