Catalina Serra

Catalina Serra – kreativna snaga žene na Sardiniji

Jednom mi je jedna draga osoba iz Norveške s kojom sam se upoznala na Visu rekla da je sigurna da svaka osoba na svetu ima neku zanimljivu priču o svom životu, ali da je kunst kako ćemo je čuti i doživeti i još bolje ispričati ili napisati.

Moj život sve više ide u pravcu konstantnog kretanja i učenja. Putovanja nisu samo fizički vid promene mesta i provokacija da izlazimo iz tako poznate “zone komfora”. Jer, i bez putovanja ja sam stalno “negde”.

Putujem da bih učila, da bih slušala muziku u instrumentima koji u meni sviraju. Putovanja su svaka knjiga, fotografija ili slika, razgovor sa strancem čiji glas vibrira kao nešto što je odavno u meni, uzbudljivi predeli ili manufaktura koja nastaje vama pred očima…Sve to po malo, a najviše ona tišina kada se vratim kući i počnem da maštam o tragovima koji su ostali u meni.

Sardinija kroz romane nobelovke Grazie Deledde ili engleskog pisca D.H. Lawrence. Sardinija kroz ukuse i mirise. Radionice, muzeje, arhitekturu i najviše prirodu koja pušta krike koji vam se uvlače u pore. A tu su i različite ptice, male i velike koje nadjačavaju svaki razgovor…skoro pa kakofonija nikad prijatnija.

Catalina Serra je multi talentovana mlada žena koja vodi porodični agroturizam Il Muto di Gallura u gradu Aggius na severu Sardinije. U srcu oblasti Gallura poznatom po ogromnim granitnim stenama od kojih su se u praistoriji pravili megalitski spomenici.

Ona je direktorka porodičnog business-a koji postoji već decenijama. Iako je njena kuća u potpunoj izolaciji, ona uživa u svom životu (i poslu, jer to je jedno) i propagira svima da iskuse upravo sve detalje iz njihovog života na farmi.

Da bih vam dočarala atmosferu, prvo moram za trenutak da se vratim u istoriju.

1800- te godine je eskalirao decenijski sukob izmedju porodice 2 pastira i izazvao velike žrtve, tako da je i danas aktuelna priča o nemilosrdnom ubici pod nadimkom “Il Muto di Gallura”. On je figura legendarnog romantičnog razbojnika i po njemu je Catalinina porodica dala ime seoskom imanju na kom su napravili agroturizam, farmu, apartmane, dizajn studio, restoran.

Tu kreće priča o filozofiji sporog življenja. Catalina voli svoj život ispunjen raznim aktivnostima i obavezama. Oni imaju farmu gde proizvode sir, salame, paste od njihovog brašna, razne delicije koje ponosno služe svojim gostima. Tamo se jede isključivo hrana koja je nastala na farmi. Kad završi obaveze oko ugostiteljstva, Catalina odlazi u svoj mali studio gde radi na razboju na kom je još kao mala od tetke naučila da pravi tepihe, torbe, specijalne torbe za duga putovanja na konjima. Običaji su oduvek bili najslikoviti prikaz jednog naroda i svih njegovih specifičnosti. U njihovoj porodici, muškarci su se bavili životinjama i zemljom, a žene su kuvale, brinule o deci i bile i te kako kreativne u pletenju, šivenju, heklanju, tkanju jastuka, torbi, tkanina i raznih proizvoda od vune.

Meni se naročito dopala specijalna (svečana) torba sa vezom koja se pravila za mlade koje (naravno) konjima putuju u drugo selo gde je mladoženja, a torba se stavlja preko konja (džepovi sa strane).

Razgovor je bio dinamičan, upadale smo jedna drugoj u reč, od radosti i prepoznavanja nismo mogle da umirimo bujicu misli. Primećujemo iste stvari u društvu: da ljudi dolaze tamo na ručak ili večeru, prespavaju i beže nazad u gužvu. Tišina i sporost im je skoro pa klaustrofobična. Iako umorni i otudjeni u svojim svakodnevnim rutinama, u atmosferi potpunog spuštanja ritma osećaju se izgubljeno.

Zato je Catalina osmislila i posebne ture u kojima gosti mogu zaista da iskuse ruralni život i njegov spori tempo: vožnja zaprežnim kolima koje vuku volovi, lov i ribolov na starinski način ili rad na polju.

Kažu da na Sardiniji možete zaista da iskusite još uvek ne uprljan život. Zdrav život kao deo tradicije i nasledja. Naučnici još uvek rade na otkrivanju svih faktora koji utiču da na Sardiniji žive najdugovečniji ljudi. Možda zato što koriste sve ono što im je donelo najbolje i ne menjaju ništa. Izolacija im prija, i dovoljni su sami sebi.

Šta bi na ovo rekli savremeni teoretičari društva?

Nastavljamo Catalina i ja našu priču, na nekom drugom mestu, možda u Crnoj Gori ili Argentini, negde gde ćemo ponovo osetiti pripadnost po mirisu i ukusu, hrabrosti i ponosu.

We are Sardinians

We are Spaniards, Africans, Phoenicians, Carthaginians, Romans, Arabs, Pisani, Byzantines, Piedmontese.
We are the golden-yellow broom that showers onto rocky trails like huge lamps ablaze.
We are the wild solitude, the immense and profound silence,
the brilliance of the sky, the white flower of the cistus.
We are the uninterrupted reign of the mastic tree, of the waves that stream over ancient granite, of the dog-rose, of the wind, of the immensity of the sea.
We are a land of long silences, of horizons vast and pure, of plants glum, of mountains burnt by the sun and vengeance.
We are Sardinians.

Sardinian poet and Nobel Prize winner, Grazia Deledda

Linkovi:

Likovi i događaji u ovoj priči su delimično izmišljeni. Bilo kakva prividna sličnost sa stvarnim osobama ili događajima je bila namera autora, ali može biti i slučajnost ili rezultat Vaše vlastite uznemirene mašte.

Podeli sa prijateljima
Nataša Nikodijević Savin
Nataša

Producentkinja (po zvanju i DNK zapisu).
Kreativna liderka u poslu.
Preduzetnica. Umetnica. Kustos i narator.
Multitasking talent. Improvizatorka. Pronalazač.
Kolekcionar.

@natasa_nick
@myjourney.rs

guest

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

0 Comments
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре

Povežimo se na Instagramu

Kolačići nam pomažu da obezbedimo najbolje iskustvo na našem web sajtu. Korišćenjem našeg sajta saglasni ste sa upotrebom kolačića.