Tragično i komično. Autentično i emotivno. Nostalgično. Hrabro. Eksplozivno.
Pored svega toga, još i fudbal. Paolo Sorentino kaže da je to zato što su fudbal i film slični.
„Fudbal me je i doveo do filma”. Maradona je ikona i svetac. Njegov lik izlazi iz svakog izloga, uramljen neonskim svetlima, ljudi se mole uz ikone sa njegovim likom.
Sorentinov Napulj je prepun melanholije i nostalgije u roze boji.
Ok, mnogi umetnici su vezani za grad u kom su odrasli. Gradovi i sami postaju likovi, snažni karakteri, raspevane domaćice i pijani ulični svirači. Crno bele fotografije u izlozima starih berbernica. “Niko ne ode zaista iz ovog grada”.
Mene je Napulj udario u stomak. Maradona je dao gol. Stomak mi se uvrnuo i tako ostao danima. Napuljski zaliv ima nemirno more. Ljuto i nazubljeno. Baca na sve strane. Kad god krenete na jedno od ostrva u blizini, more vam prvo ispriča priču o Napulju.
Zgazim ponovo na tlo, a onda, pravac la città alta (gornji grad) gde je Castel Sant’Elmo. Taman mi se stomak smiri, stignem do istorijskog mesta gde se pravi Ona. Njeno veličanstvo napuljska pizza, po receptu iz 1916. godine u pizzeriji Gorizia 1916. Salvatore Antonio Grasso je peta generacija u pizzeriji gde se čuva tajna recepta “prve pizze”. Još jedan espresso s nogu i aperol spritz u jednom od uličnih kafića pored Accademia di Belle Arti di Napoli.
Kad smo kod umetnosti, moram da spomenem braću Diega i Marka Simonetti. Oni su vlasnici malog ribljeg restorana Diego Fish Club, na trgu Ascensione. Na meniju je samo riba iz dnevnog ulova i sezonsko povrće. Diego nas je i služio, pa smo ga pitali da li je njegov brat Marko šef ili on. Rekao je da je on i šef i sve što treba☺ (ne znam šta bi rekao Marko).
P.S. u galeriji Fondazione Made in Cloister možete da vidite izložbu Interaction Napoli do 17 Septembra 2022, a među umetnicima koji izlažu su Joana Vasconcelos, Ljubodrag Andric, Julian Schnabel, Mimmo Paladino, Nicola Samorì,Vibeke Slyngstad, Natee Utarit, Ronald Ventura, Nicola Verlato, Serena Vestrucci, Wang Guangyi i drugi.
