Kakvo otkriće!
U najlepšem delu Atine, Psiri, sa pogledom na Akropolis, a u sred živopisnih uličica prepunih kafića i restorana. Bez šminke, turizma, prodaje i bilo čega usiljenog. Atina je prijatelj i komšija, onaj što uvek sa osmehom otvara vrata i nudi vam nešto tek spremljeno iz rerne. Kad smo kod rerne, u Atini su ulice vrele, vazduh prepun mirisa začina i mora i svi samo čekaju da padne noć. To je vreme kada se Atina otkriva.
Zgrada iz 1930. godine je nekada bila livnica fontova (slova), a zatim štamparija koja je prerasla u kulturni centar sa galerijom i pozorištem. Ko god da je odlučio da od zgrade sa takvom pričom kasnije napravi hotel, verujte mi, veoma je pazio da svako ko uđe u tu zgradu oseti dešavanja iz prošlosti.
12 apartmana po ukusu umetnika, industrijskih dizajnera. Naš apartman je na krovu zgrade, sa baštom na terasi i pogledom na brdo odakle superiorno viri hram bogova.
U hotelu nema restorana, a na zajedničkoj krovnoj terasi možete uveče da popijete piće u ambijentu koji podseća na park. Strašno im je važno da sve izgleda kao kod kuće, na vašoj ličnoj terasi gde pravite roštilj i dovlačite struju od komšije, ali pijete hladno vino iz vintage kible.
Proverite ovo mesto kad idete u Atinu, vrelu boginju, malo divlju i neuhvatljivu.
