Mango Sticky Rice Vintage

Priča o Mango Sticky Rice Vintage dućanu u Zagrebu

Njen dućan izgleda kao dnevna soba. U njoj postoji neki drugi život i njegovi ukućani imaju karaktere likova iz romana Štefana Cvajga ili Tomasa Mana.

Dnevna soba je topla i miriše na kuvano vino. Slušamo ploče starih zagrebačkih kantautora i gledamo fotografije sa porodičnih okupljanja 1960-tih. Pijemo crveno vino iz porcelanskih čaša i tražimo znakove sudbine ucrtane u talog crne kafe na zidovima šoljice za kafu iz Venecije.

Ona se zove Nidžara i njena dnevna soba je prepuna života zanimljivih ljudi, biografija utisnutih u stvarima koje je negde pronašla. Ona ima poseban njuh za dragocenosti iz prošlosti i oko da prepozna šta se krije u nečijem ormaru.

Jer vintage svet nisu samo stvari na štenderu.

Nidžara me podseća na žene iz Bergmanovih filmova. Odmerena, sofisticirana i prepuna unutrašnjih dijaloga koji se osećaju dok govori. Ona ima mirno lice i zamišljen pogled, nekako je setna i pomalo zabrinuta. Ima pamučnu maramicu u tašnici sa vezom. Voli da piše pisma penkalom. Svuda ide biciklom. Redovno zove komšije na čaj i kolače. Obožava poeziju i najbolji provod joj je odlazak na poetske večeri, ženske skupove uz mnogo dima i gitaru.

Na mestu gde je danas njen dućan, nekad je bila poznata krojačka radnja. Tradicija i poverenje su ostavili svoju čaroliju.

Dok mi priča o gospodinu Sinkoviću koji je tu pravio odela ceo svoj život sve do penzije, udobna fotelja me je odvela u lagani san. Čujem zvuk mašine za šivenje i šuštanje materijala. Zvono i otvaranje vrata. U glasu mlade žene koja dolazi da podigne odelo za oca čuje se nemir. Pozvana je u pozorište to veče, ali nema šta da obuče. Spremna je da odustane. Gospodin Sinković joj prilazi i nežno je zagrli. A onda je odvede do ormara gde stoje haljine koje je neko doneo na prepravku….

Otvaram oči i vidim Ninu kako sredjuje nakit u polici. Gospodja koja je donela nakit želela je da neka nova dama nosi njen nakit. Zašto da stoji zaključan u nekoj prašnjavoj kutiji?

U dnevnu sobu, dućan moje drage Nine svaki dan ulaze neka nova lica sa nadom da će pronaći haljinu koja će im baš to veče doneti sreću. Šešir iz kog će progovoriti glas koji će nas odvesti na pravo mesto.

Hvala @mangostickyricevintage na prelepom druženju.

“ I sad te gledam. Pomalo si tuđa, a opet, posve moja.
I gledam gdje se prsti tvoje ruke naglo pretapaju u moje,
i kako tvoje noge idu kao moje.
I tvoje lice, i tvoje, moje bore
i tvoje zjenice, i sve što ikad kažeš, i kako zapravo tek sad se znamo;
i gdje se znak jednakosti uspostavlja uz ono što je bilo tuđe,
i kako se pripadanje
povećava, čim ono što drugi zovu ljubav biva manje
pa treba ići, dugo skupa ići:
bit ćeš mi tu, i ja ću biti tu i nećemo se znati sve dok nam jedne noći naša lica
obraz uz obraz tiho naslonjena
ne kažu nešto što kao glazba mami:
već tri put umrli mi smo tri put jači i tvoja ruka zrači u mojoj šaci
i nema više pitanja – a što to znači nećemo više znati ni mi sami”.

Nikica Petrak

Linkovi:

@mangostickyricevintage
@abschiessen

 

Photo Kristina Vrdoljak @abschiessen

Likovi i događaji u ovoj priči su delimično izmišljeni. Bilo kakva prividna sličnost sa stvarnim osobama ili događajima je bila namera autora, ali može biti i slučajnost ili rezultat Vaše vlastite uznemirene mašte.

Jedno popodne u Mango Sticky Rice Vintage dućanu
Nedeljno jutro na Britancu
Podeli sa prijateljima
Nataša Nikodijević Savin
Nataša

Producentkinja (po zvanju i DNK zapisu).
Kreativna liderka u poslu.
Preduzetnica. Umetnica. Kustos i narator.
Multitasking talent. Improvizatorka. Pronalazač.
Kolekcionar.

@natasa_nick
@myjourney.rs

guest

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

0 Comments
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре

Povežimo se na Instagramu

Kolačići nam pomažu da obezbedimo najbolje iskustvo na našem web sajtu. Korišćenjem našeg sajta saglasni ste sa upotrebom kolačića.