Aleksandra je i kraljica i vila.
Vrlo je svesna svoje pozicije: ona je super žena koja menja svoja i naša lica na fasadama.
Gledamo ih svuda po gradu, na mestima gde ih niko ne očekuje. Lica koja ona pravi namiguju iza kontejnera, ponosno stoje na visokim Silosima, na Dorcol Plazu, gradskim pijacama, parkovima, trgovima.
Lice Beograda se promenilo otkad je ona pre 15 godina počela stidljivo da potpisuje TKV na grafitima. Lica imaginarnih žena, u haljinama sa cvetovima i tačkicama, portreti neke indijske kraljice, lepotice iz holivudskih filmova, izmišljene heroine inspirisane drugaricama.
TKV je feministkinja i aktivno podiže glas za žene. Učestvuje u raznim projektima za decu, saradjuje sa velikim brendovima, Unicefom, ambasadama. Ima izložbe po svetu. Obožava cirkus i pozorišne trupe sa kojima sprema nove projekte. Ona je borac i bez kompromisa, a onda nežna umiljata mačkica. Može da radi i rukama i nogama (stopalima). Đuska i uvija se zanosno dok ispod njenih stopala nastaje neka nova žena.
Republika Francuska joj je nedavno dodelila specijalni orden Viteza umetnosti i književnosti. Kaže da je orden posvetila ulici. A koliku tremu je imala, i osećaj odgovornosti: viteštvo u kulturi, vrednosti koje gradi za neke nove generacije!
Kad bih pokušala da je opišem, izleteo bi ovakav rafal: Četke, boje, sprejevi, skele, zidovi. Ajlajner, špic nokti u jakim bojama, kimona, frizura i boja kose uvek u fazi promene, mačkaste naočare, turbani, trake u kosi, ona je sexy mlada u vintage venčanici sa velom, Audrey H, Jackie O, Amy W, M.I.A, Amelie Pulen.
