Ona skače u vodu sa 10 metara. Profi sportaš. S njom nema zezanja. Igra tango. Radi pilates koji je toliko težak da se jednom razbolela od treninga. S njom se i meni trese stomak, od cerekanja i nekog super uzbuđenja.
Tina ne zna koliko je dobra u slikanju. Ona je u svemu dobra, koji god materijal da uhvati. Počela je da radi i sa keramikom. Likovi sa njenih slika sada dobijaju svoj oblik i formu u malim figuricama.
Dugo smo pričale o galeristima prevarantima. Nesrećnim sudbinama. A onda o ludoj sreći. I tako u krug.
Tina puno radi, ima slike po svim delovima sveta. Uvek je želela da se bavi slikanjem. Završila je Fakultet primenjenih umetnosti ali je najviše naučila od svog prvog učitelja Željka Tonšića.
Treba je pustiti da priča o svojim slikama. Tu je najbolja. A misli da nema pojma.
Njeni junaci su čudne porodice, uglavnom su goli i viri im piša, neki meditiraju i govore “Om”. Meni su se dopale neke žene koje kažu da im treba malo mira ili da si “Ti si sav moj svet”. Al baš te slike neće da mi da.
Svet sa njenih slika je urnebesan i zastrašujuć. Groteskan. Smešan i tužan. Prepun boja i ugašen sivilom.
Tina je promenljiva, stidljiva i nežna, ubrzana i hrabra.
Skače po temama, dere se na nepravdu, smeje se grohotom dok priča o svima nama, na slikama.
A onda se umiri i voli nas najviše na svetu.
