Zabrinuta. Zapitana. Analitična. Komplikovana. Duhovita. Vrtoglavo zabavna.
A onda iznenada vetar zaduva u drugom pravcu i postane nežna i emotivna, nesigurna i senzibilna i govori kao da u njoj ima mnogo poezije i suza. Onda ponovo zaduva, više nekako iznutra i progovori neka druga ona, pa sve postane presmešno i lagano, vrcavo i životno.
Kad govori, ona ima intonaciju i fini vibrato kao da zavodi. Pogled joj je visoko u nekom oblaku koji se malo mršti i malo smeška. Lepo mi je dok pratim tok njenih misli, izgovorenih i onih drugih.
Sedele smo ispred hotela Lazure i našu priču su upijali 300 god stari zidovi. To mesto, nekadašnji Lazaret, nekada je bilo morska kapija grada Herceg Novi i čitavog zaliva. E tu smo pričale o putovanjima kroz sebe, o dozvolama i zabranama da doživimo sebe i ono što volimo da radimo kao ozbiljno.
O profesijama i strastima. Roditeljima. Poreklu. Odrastanju.
Jelena je multi talentovana umetnica, fotograf, dizajnerka sa urodjenim talentom za pokretanje novih projekata. E da, ona je magistar pravnih nauka. Kuva kao profi. A uskoro će biti i telesni terapeut. Što se mene tiče, Jelena može da radi sve šta god dovoljno izmašta i zavoli.
Najlepše je što je uspela da napravi svoj brend koji liči na nju. Bura i bonaca.
Kad bi život mogao da oponaša obe pojave odjednom, to bi nekako najviše ličilo na nju. Smenjuju se, nežno skliznu jedna u drugu. Iz bure u bonacu i nazad.
More je voli. Ona razume sve njegove jezike. Gde god bila na svetu, njeno more je isto, a oči su prepune boja i promena stanja tog velikog plavetnila.
Ona pravi autorske analogne fotografije sa ručno ispisanim porukama. Najdraži proizvod joj je ručno oslikana kutija u kojoj je kalendar gde svaki mesec ima drugu mantru. U taj intimni, morski kalendar sa mirisom boja, ostavljamo tragove, simbole, stihove. Kad sve ispišemo, okrećemo stranice i čitamo poruke koje nam je ostavila.
Život ti je more. Izroni.
Nešto u meni se mijenja.
Oslobodjen strahova letim.
Poklanjam ti more jer je mirna luka i tvoja i moja.
Svaka razglednica je neki novi zaron u sebe. Kao da piše svoj intimni dnevnik i suptilno nam šalje njegove stranice u etar. Njene fotografije – razglednice se pretvaraju u postere, slike koje uramimo i stavimo na važno mesto.
Jelena voli da radi portrete. Kako joj uspeva da u svakom od nas uhvati ranjivost i brigu, dete i odraslog, princezu i djavola? U trenutku koji traje kao večnost koja ispisuje romane dok ona klikne prstom samo jedan klik na aparatu.
Nedavno je napravila konkurs gde su se prijavile razne žene koje žele baš njen portret. Ali pre toga su morale da popune upitnik i da napišu par važnih stvari o sebi.
Nije bilo lako ogoliti se pred njom. Ali tako stvari u svemiru funkcionišu. Da bi upoznali sebe, moramo da zaronimo što dublje.
Jelena nam poklanja more kad nam najviše treba.
Podseća nas da verujemo da će sve biti u redu.
“Često se tokom života od sebe udaljimo, a vjerujem da vrijeme provedeno uz more pomaže da se vratimo sebi. More nas podsjeća na to koliko je važno da utišamo misli, osluškujemo sebe, pratimo najdublje želje i instinkte. BURA je turbulentni vjetar sa kopna. Jak, suv i hladan. Vjetar koji naglo mijenja smjer i brzinu. Može se pojaviti iznenada, gotovo bez ikakve najave. BONACA je potpuno mirno more, tišina bez vjetra, zatišje. Svako od nas u sebi nosi i Buru i Bonacu, život je od takvih trenutaka satkan…”
Godinama pratim njen profil, ljuljam se na tim talasima i čeznem za dalekim horizontima, a svaku poruku na fotografiji osećam kao da je meni lično namenjena.
Ne zaboravi sad je najljepše.
Kad god pomislim da bi bilo lepo saznati ko je osoba koja stoji iza ove jedinstvene ode ljubavi prema moru kroz sebe, odložim još malo taj momenat i maštam da se sigurno već poznajemo. Ta osoba mora da je neko strašno sličan meni. Skoro da mogu da joj čujem glas kroz fotografije, vidim njenu senku i odraz situete na površini mora kad je bonaca.
I evo je. Zove se Jelena Čejović Vukčević.
Njene oči pričaju još življe nego glas koji pratim.
Što je duže pričala o sebi, sve više sam osećala bliskost i prepoznavanje. Zimsko sunce nas greje dok nadolaze nove inspiracije i teme za razgovor.
Ako ste očekivali da ću da vam prepričam šta mi je Jelena ispričala o sebi, baš ste pogrešili.
Kao i inače, i ovaj put želim da vas dovedem do adrese gde ćete dalje sami da istražujete.
Idem da ti se vratim, Jelena.
