Zove se Dea. Slučajno smo shvatile da je bila moja prva komšinica. Delio nas je samo jedan zid. Šta li je radila tamo iza, da li se budila u slično vreme kao ja i gledala kroz prozor ovaj isti pejzaž od oronulih beogradskih fasada?
Sretale smo se na hodniku, klimnule bi glavom ili pozdravile pogledom. Mislila sam da se bavi fotografijom, ne znam zašto. Nosila je neke šarene knjige i džempere, kapute, kape…Ne znam zašto je se sećam samo u zimskom ambijentu.
Onda je došao taj slučajni dan, ponovo zimski, pred novogodišnji, kada smo napokon sele jedna preko puta druge. Ona je pričala, a ja sam gledala taj film koji ona pažljivo kadrira. Smenjivale su se boje i senke i polako se razlivale preko naših lica.
Dea je umetnica, nisam pogrešila. Ona stvara dok hoda, dok čita romane ili gleda filmove, proučava nove nauke i metode, jezik, alhemiju, ezoteriju, psihomagiju. Ona stvara i kada se raspada od tuge i suze liju kao kiša koju ona počne pažljivo da skuplja i proučava.
Dea vidi svet radoznalo i svestrasno. Poznaje arhetipe. Tarot karte. Što je više budno svoja i emotivna, to su joj bolja tumačenja. Tarot je inspirisao da i sama napravi svoj dizajn karata.
Na zatvaranju izložbe pre par godina, pokazala nam je kako izgleda njen tarot, a slučajnim posetiocima učinila je poseban plezir…
Jer ništa nije slučajno. Verovatno ni to da ona zna ko sam ja. Kaže da vidi. Oseća moju energiju. Devetka pentakla.
Dea probija ustaljene šablone bilo kakvih zaključaka o ljudima ili pojavama. Ne upada lako ni u jedan poznati okvir. Jer ona sama menja okvire i od njih pravi hrabre instalacije, performanse, kolaže, crteže.
Senzualna je i ranjiva, hrabra i prkosna.
Kad su pokuljale emocije iz njenog intimnog slomljenog kristala, desio se performance Burn out. Stotine žena se okupilo i kolektivnim vriskom izazvalo burne reakcije. Dea želi da pričamo o izgaranju, da vrištimo kad nam se vrišti zbog sebe, zbog drugih koji treba da znaju da je ok vrisnuti.
Nagon je vodi i pokazuje kuda treba da ide. Njena jaka uverenja i agitatorski duh pomažu da se stvore čuda. Art knjiga poezije “Ono što nisi bila dobro” je zbirka stihova koje prate vizuali napravljeni od isečaka iz starih novina. Prvu promociju knjige je napravila na Kalenić pijaci, jer to je njeno mesto koje je čini srećnom, i tu je narod, a poezija je “iz naroda”.
Za narod je i rakija. Njena je od suza, i poslužena na promociji u galeriji koja je transformisana u kafanu. Ah, kad bi samo znali šta je sve ona uradila da bi te suze sačuvala i upakovala.
Volela bih da Dea bude moja učiteljica i čarobnica na Akademiji psihomagije. Deu vidim i u filmovima o kojima piše, u ženskim likovima, arhetipovima veštice, zavodnice, madjioničarke i naučnice u laboratoriji sa epruvetama u kojima su emocije prikupljene Deinom selekcijom i uvidima o fenomenima ljubavi.
Dea, hvala na magiji, gledamo tarot uskoro.
“Sve je bilo lepo, samo nismo stali, sve je bilo lepo, samo nismo znali”.
Dea Džanković je interdisciplinarna umetnica koja provocira i privlači pažnju umetničke publike i medija. Njena umetnička praksa obuhvata različite medije, performans, instalaciju, fotografiju, filmsku produkciju, muziku i tekst. Njena dela inspirisana su društvenim uslovljavanjima, tabuima i ograničenjima u okruženju, istražujući efekte društvenog uslovljavanja na individualnu i kolektivnu psihu.
