Ove godine je održan treći po redu filmski festival Ponta Lopud. Priča se da je ovako poseban festival mogao da nastane samo iz čiste ljubavi: prema filmu i prema Lopudu.
Ovo malo ostrvo 4 dana živi film i diše zajedno sa njegovim učesnicima. Meštani se šale da su već navikli da im Oskarovci prolaze ispred kuće i prvo s njima popiju kafu za dobro jutro. Lopud je ostrvo umetnosti. Nije slučajno baš na Lopudu jedna od najvećih kolekcionarki umetnosti Francesca von Habsburg i njena fondacija T-B A21 učestvovala u mnogim projektima savremene umetnosti medju kojima je i Umetnički paviljon Your black horizon Olafura Eliassona i Davida Adjayea.
Francesca je inače poznata i po zdanju Lopud 1483. Ona je obnovila nekadašnji franjevački samostan koji je bio napušten skoro 200 godina. A od samostana čarolijom napravila elegantni boutique hotel, muzej i duhovno utočište 21.veka.
Lopud oduvek privlači umetnike. Već posle prve kratke šetnje obalom, videćete neverovatne arhitektonske projekte Nikole Dobrovića, a pre svega hotel Grand. Ispred najstarijeg betonskog hotela u Evropi, nalaze se najviše palme u Evropi!
Na platou ispred hotela su se pravile svirke, lokalci su se družili sa strancima, zaljubljivali i ispisivali stranice istorije Lopuda.
I kreće film. Gase se svetla, ležimo na plaži i gledamo u zvezdano nebo. Tu je odmah pored nas i Edward Norton koji nas pozdravlja, jer gledaćemo film koji je on izabrao za ovo veče. “Oslikani veo”, čija je produkcija trajala punih 10 godina. Sad mi je još draži.
Festival je nastao kao potreba da se mladi filmski umetnici, reditelji, glumci i snimatelji, okupe i razmenjuju iskustva, znanja i ideje sa mentorima, afirmisanim filmskim imenima. Idolima. Onima koji znaju tajne filma. Onima koji nas inspirišu i zbog kojih zauvek pamtimo kadrove, dijaloge ili čitave opuse glumaca ili reditelja. Razgovori o filmu kao kolektivnom iskustvu. “Najlepša stvar u pravljenju filma je upravo to zajedničko iskustvo u kom učestvuje stotine ljudi”, Edward Norton.
Ovde nema takmičenja. Jedini cilj je razmena. Dijalog. I sam Norton kaže da ne zna da li je spreman da bude mentor, jer i sam još uvek traži mentore za sebe. On želi da razgovara, sluša pitanja i proba da odgovori na njih.
Dok su glumci slušali masterclass Edwarda Nortona i Rubena Ostlunda, ja sam krenula u obilazak ostrva sa Ružicom, lokalnim vodičem koga preporučuje Ponta Lopud festival.
Kao i sve drugo na ostrvu i ovaj susret je bio drugačiji.
Sve je krenulo od Lopuda, naravno. Pričale smo o njegovim tajnama, mestima i ljudima koji su ga obeležili. Zanimljivo je što smo došle do samog kraja šetališta, do paviljona odakle se gleda u horizont i da smo tu zaćutale. Na tom čarobnom mestu, Ružica mi je ispričala o njenim Mindfulness obilascima ostrva sa ljudima koji žele više od turizma. O susretima sa ljudima koji su nam slični, koji se povezuju s prirodom kako bi stigli do svojiih najlepših dubina. Iznenadila me, na način da sam celo veče razmišljala kako na Lopudu ništa nije slučajno i sve ima neku posebnu dimenziju.
Tako da, kad krenete na Lopud, samo se pustite. Sigurno je da će vas dočekati na biciklima (jer nema automobila), a najbolje da telefon zaboravite na brodu…i zapišete u neki dnevnik šta vam se sve dogadjalo na ostrvu, jer magija zna da nestane ako je ne snimite ili ne pribeležite.
Ps. O Lopudu može mnogo da se piše i mašta. Uskoro sledi priča o arhitekti Nikoli Dobroviću, a sledeće godine dolazim na Festival Ponta Lopud i pišem svaki dan dnevnik koji ću podeliti sa vama.
Hvala @pontalopud na posebnom iskustvu i mojoj budućoj soul učiteljici Ružici @lopudguide
