Napokon – Korzika. Nakon Tinosa i kikladskog vetra, stigla sam na ostrvo za koje su mi pričali da zna da bude nepredvidivo. Divlje. Gordo. Nedokučivo.
Moja mala, kamena kuća se nalazi u selu Sota (Sotta), uvučena u šumi i okružena planinama. Obećava mi da ću dobro spavati, jer okolo nema ničega osim rastinja u pastelnim bojama, leptira i zrikavaca koji prave pauze samo kad duva vetar ili pljusne kiša iz niskog oblaka.
Piše: Nataša Nikodijević Savin
Fotografije: @myjourney.rs
