Sad kad se setim kako sam poslednjih meseci svaki dan po malo putovala na Tinos, jasno je da će ta posebna energija iščekivanja doneti nešto drugačije. Neki ljudi kažu da ne vole da se pripremaju za putovanja i da im je najbolje da se samo puste u nepoznato. Moje puštanje u nepoznato traje svaki dan, ne nužno samo kad putujem. Istraživanja su vizuelna iskustva, čulna. Putujemo kroz slike i zvuke, ne tražeći činjenice o nastanku.
Tinos je uspeo da me uvuče u mirišljavi mikro kosmos gde je život jednostavan, a opet, zbog divlje prirode i neverovatne pozicije sela u brdima, oseća se neprestano uzbuđenje i dinamičnost. Usporavanje da bi se osetilo što više podseća na fino podešavanje unutrašnjih frekvenci na meru po njemu, Tinosu.
Ako zamislite da živite u malom selu na brdu gde svet gledate odozgore, kroz oblake i često snažan vetar koji čisti svaki unutrašnji nemir, tu je i kreativnost deo prirode koja se spontano preliva na vas.
